„На обали брзе, планинске ријеке, тамо гдје она губи своју плаховитост и брзину, у предграђу града младости и љепоте налази се и моја школа, покрај самог пута који вијуга кроз кањон, руку под руку са зеленкастом ријеком. Ту, гдје се утапају посљедње хуке моћне ријеке са дјечијом виком је моја врло стара школа.“ – Овим ријечима 1997. године тадашња ученица наше школе, Драгана Нишић у свом литерарном раду под називом „Запис о мојој школи“, објашњава географски положај школе. У званичним списима наишли би да је школа смјештена на лијевој обали Врбаса, уз магистрални пут Бања Лука – Јајце, а да је од центра града Бања Луке удаљена 3 км, јужно.
Како би упловили у почетке градње и оснивања наше школе, морамо да се кратко осврнемо на школске прилике у тадашњој Бањој Луци. Школство у Бањој Луци могло би се условно подијелити у четири велика периода: период под турском влашћу, период под аустро-угарском влашћу, за вријеме Краљевине СХС, те период послије Другог свјетског рата до данас.
Пред крај турске владавине било је неколико покушаја друштвених, па и образовних реформи. Када је Омер-паша Латас 1851. године сломио отпор босанског беговата, дијелом је провео и школску реформу, отварањем школа изван вјерских институција. До тада је образовање било резервисано за одабране и одвијало се у манастирима, самостанима и сибијанмектебима. У то вријеме отвара се и нижа гимназија за дјецу свих националности звана Руждија. Масивно описмењавање у Бањалуци почиње са отварањем српске конфесионалне мушке школе 1862.године. Нешто раније, 1859. године отворена је прва хрватска школа, али како је била у склопу самостана, не може се рећи да је била грађанска, мада је била отвореног типа.
Обавезно школовање у Бањој Луци уводи се у вријеме Аустроугарске.
Тако 1897. у тадашњем Горњем Шехеру почиње са радом Друга дјечачка школа, која данас постоји и ради под именом ЈУ ОШ „Бранислав Нушић“. Сама зграда се налази на списку непокретних културних добара националне листе споменика БиХ и списку непокретних културних добара РС, а ради потреба ђака овог краја, проширена је 1966. године градњом новог дијела школе, те је након земљотреса 1969. школа санирана и тада је добила и фискултурну салу, 1974. године.
У вријеме Врбаске бановине на ширем подручју града отвара се неколико десетина основних школа. Послије Другог свјетског рата проводи се широк курс описмењавања и генерације које су тада рођене достижу европске стандарде.
Септембра 1897. настава се у нашој школи одвијала у 5 учионица, а уписано је 50 ученика. Ови ученици долазе у школу у плавим блузицама и кецељама и носе амблем школе. Од првих 50 уписаних ученика, њих 22 је завршило четврти разред, остали су временом одустајали, одсељавали и напуштали школу. Школске 1898/99. године уписано је 28 ученика, а школске 1899/00. свега 8 ученика. Тако рецимо, након анексије Босне и Херцеговине у школским именицима код неких ученика стоји: „Одселио с родитељима у Турску“. У 1911/12 години након проглашења Закона о основној школи, од уписаних 20, њих 12 је присилно уписано у школу.
У септембру, школа прераста у седмогодишњу, а већ 1950/51. и у осмогодишњу школу. Тако су пролазиле године, школа је расла скупа са бројем ученика, а онда у златним седамдестим доживљава свој процват. 1978/79. школа је од врједнованих 76 школа заузела 10. мјесто, 1980/81. – треће мјесто. Исте године на тестирању из хемије, школа на републичком нивоу осваја шесто мјесто. Значајно је поменути да је у школској 1984/ 85. години када је извршено вредновање резултата рада, наша школа заузела прво мјесто на подручју општине Бања Лука.
Први учитељ наше школе звао се Шећир Дедић, који је истовремено учио четири разреда као комбинована.
Школа је прве 23 године рада била резервисана само за дјечаке, тако да је тек 1920/21. године прве школске кораке у нашој школи направила прва дјевојчица.
Школа је упамтила три рата, а проучавањем школских љетописа и архивске грађе, налазимо да школа није прекидала са радом, те да је радила у континуитету у свим ратовима и недаћама од 1897. до данас и надаље…
Школа је од свог настанка до данас у више наврата мијењала називе. Почела је са радом као Друга дјечачка школа, затим осмогодишња школа „Горњи Шехер“, ОШ „Мухамед Казаз“, те ЈУ ОШ „Бранислав Нушић“ у задњих 25 година и данас. У састав школе улазе и двије подручне школе. Она изграђена 1962. у Доњим Колима, те она изграђена 1979. у Рекавицама. Ове подручне школе активно раде и данас, а од 1984. године у саставу школе је била и подручна школа у Новоселији, која је 2000. године припојена школи „Милан Ракић“ у Карановцу.
За 120 година постојања и рада наше школе, веома је тешко и незахвално навести баш све резултате којима се школа кити, много је ту награда и признања – од литерарне смотре Југословенских пионирских игара, младих везиља, младих математичара, грађевинара, прве помоћи, пливања, општенародне одбране, фудбала, кроса, рукомета, атлетике, шаха, малог и великог хора, па до младих глумаца, ликовњака и роботичара. На такмичењу у пливању које је организовао Спортски савез општине Бања Лука 1993. године заузели смо прво мјесто појединачно и колективно у разним дисциплинама. Школа је освајала прва мјеста и у бацању кугле, а Менсур Бајагиловић је на савезном првенству заступао школу, град и републику у вишебоју. Школа је 2016/17. школске године рехабитовала школски часопис „Ријеч Нушићеваца“, те у истој години остварила многе резултате, од „Прољећа у музеју“ гдје сваке године заузима прва мјеста у ликовном стваралаштву, преко „Петра Кочића на школској позорници“ гдје је драмска секција школе освојила значајно мјесто у позоришној култури града и освојила награду за најбољег глумца, па све до награђиваних литерарних радова наших ђака, попут оног за Дан града, 22. априла, гдје је наша ученица Сара Чаушевић својим литерарним радом описала нашу Бања Луку и побрала симпатије стручног жирија, те освојила друго мјесто.
Географски позиционирана поред ријеке Врбас, наша школа је везана за Дан вода, манифестацију коју сваке године обиљежава богатим културним садржајем, дио је породице школа слива Врбаса, а од 1997. је потписник Сарадње породица основних школа које носе назив „Бранислав Нушић“, што је чини дијелом међудржавне сарадње. У школи активно раде двије еколошке секције, под чијим се акцијама, преко Савјета ученика наше школе, већ другу годину за редом реализује манифестација под називом „Пелцеријада“ гдје сви активни судионици у раду школе садњом цвијећа и уређењем дворишта дају допринос обиљежавању Дана града и Дана планете Земље. Ученици наше школе традиционално су дио фолклорног наслијеђа нашег краја, још од славних времена КУД „Будућност“ па до данашњих времена и КУД „Српски витезови“. Сарадња наше школе са КУД-ом је братска и можемо слободно рећи да школа без КУД-а не би била оно што јесте.
Наша школа активно судјелује у свим градским порама, релевантним за основношколски узраст. Школа сарађује са Градском управом, мјесном заједницом, Народним позориштем Републике Српске, Дјечијим позориштем, кином „Палас“, Музејом РС, Архивом РС, Туристичком организацијом Града, НУБ РС, дјечијим и стручним часописима и издавачким кућама, спортским клубовима, сајмовима, Заводом за уџбенике и наставна средства, привредним, културно-историјским и осталим кућама, превозницима, невладиним организацијама ( попут „Здраво да сте“, „Оаза“, World Vision) и свима другима које смо можда ненамјерно изоставили. Списак је засигурно дугачак, а наша сарадња на завидном нивоу.
Школа има организован продужени боравак за малишане, реализује два школска излета планирана ГПРШ-е, као и школу у природи, те екскурзију ученика осмог разреда. За наше мале матуранте, организујемо свечану прославу мале матуре.
У погледу културно-јавне дјелатности школе, наша школа организује и обиљежава: Свечани пријем првачића, Европски дан језика, Недјељу дјетета, Дан учитеља, Међународни дан дјетета, Никољданску приредбу, Светосавску академију, Осми март – Дан жена, Међународни дан вода, Дан града и Дан планете Земље – Пелцеријада, те Дан дјечијих постигнућа.
Наша школа активно прати електронске форме комуникације, те је увезана фејсбук страницом са ученицима, наставницима, родитељима и пријатељима школе, а поводом 120 година постојања и рада школе, у сарадњи са наставником информатике, планирана је израда веб сајта школе.
Осим што смо поносни на нашу прошлост, на активно спајање традиционалног и модерног, на успјехе наших ученика и наставника, на награде, признања и постигнућа, посебно смо поносни на континуиран непрекидан рад наше школе који ничим није ометен већ 120 година и о којем данас овдје пишемо и којег ове године прослављамо. Будућим генерацијама у аманет остављамо нашу школу, наше благо, да је брижно чувају и његују све оне вриједности које су мултикултурално уткане у њен живот и рад.
И знате шта? Нека тако остане и нека се тако и настави… Јер, као што знају наши ученици „на Врбасу стасали“, а давно је рекао Мао Це: „Учење је као веслање узводно, чим се престане, одмах се креће назад.“ Не дозволимо да престане.
Историјски период од 120 година постојања и рада наше школе собом је донио импозантан број фотографија, новинских чланака, пехара, значки, повеља и захвалница, које су дио архивске грађе и школских љетописа. Све што смо сакупили, наћи ће се на поставци изложбе у просторијама школе. Знатно мањи дио тога нашао се у овом часопису. Такође, веома је много података, историјских чињеница и догађаја, који су испуштени и који се не налазе на овим страницама. Извињавам се свима чији рад и значај у животу школе није овим чланком поменут. То никако не значи да било чији значај умањује, то само и једино означава чињеницу да сувише мали и скучен простор у часопису није могао одговорити обимности историјске грађе коју посједујемо. Надам се и прижељкујем да ће школа у наредном периоду добити свеобухватну монографију, што свакако заслужује.
Приредила: Татјана Тања Бреберина, педаго